"Ne koristite “namenski DTD”!" je Srpski prevod originalne i zvanične verzije W3C dokumenta "Don't use custom DTD's" koji se nalazi na adresi http://www.w3.org/Style/customdtd. Tekst je preveo arhitekta Danilo, a prevod proverio Lazar. Prevod može sadržati greške. Za dodatne relevantne prevode W3C dokumenata, posetite ovaj link. Ako vam je ova stranica bila od koristi, posetite jedinstven anoniman internet forum.
Ћирилица | Latinica
W3C Stil stranica sadrži elemenat <treptanje>. <treptanje> nije HTML elemenat a ipak strana je validna sudeći po HTML validatorima. U čemu je trik?
U stvari, strana je sintaksno validna, zato što je elemenat deklarisan u dokumentu. Dokle god su elementi propisno deklarisani, strana je validna u smislu SGML/XML.
Ali strana nije semantički ispravna. To je SGML dokumenat, ali nije HTML dokumenat. Ne postoji zvaničan standard koji definiše šta <treptanje> znači.
W3C Stilska strana koristi nestandardan elemenat kao šalu. Ako poznajete istoriju CSS-a možda će te se setiti da je jedan od razloga za CSS bio baš taj da se izbegne da svaki brauzer izmišlja svoje nestandardne elemente, kao što je <treptanje>.
Tehnički, dodavanje nestandardnih elemenata se postiže pisanjem “namenskog DTD” i njegovim uključivanjem u prvi red dokumenta (DOCTYPE linija). Namenski DTD se može napraviti, na primer, kopiranjem HTML4 DTD i njegovim modifikovanjem.
Ne radite ovo! Dokumenti treba da imaju značenje kao i ispravnu sintaksu. SGML i XML samo definišu sintaksu. HTML i XHTML definišu značenje. Ako dodate elemente koji nisu definisani standardom, samo vi znate šta oni znače. A u 20 ili 50 godina, možda vi ni više nećete znati…
Naravno, možete da eksperimentišete, na primer da radite na budućim Web formatima, ali osim toga vi ne bi trebali koristiti vlasničke elemente.